Poznata i kao siva mrena, ovo oboljenje oka je vrlo često povezano sa starenjem, međutim istina je da se katarakta može javiti u bilo kom periodu života.
Razvoj bolesti može dovesti do gubitka vida, zato je neophodna pravilna dijagnostika i lečenje, kao i dodatne mere prevencije kako bismo usporili nastanak i napredovanje ovog stanja.
Katarakta je optička, biohemijska i fizička promena u sočivu oka. Kada dođe do ovog stanja, zbog zamućenosti sočiva, gubi se funkcija refleksije svetlosnih zraka na unutrašnji zid oka, odnosno mrežnjaču. Tada dolazi do nemogućnosti jasnog definisanja oblika iz okruženja, slično kao kada se gleda kroz zamagljeno staklo, čime se smanjuje oštrina vida.
Simptomi na početku mogu biti vrlo blagi, čak i neprimetni, međutim kako bolest napreduje, vid postaje sve lošiji, što značajno utiče na kvalitet života.
Simptomi katarakte se razvijaju vrlo postepeno. Prva faza ovog oboljenja oka vrlo često nije ni primetna. Vremenom vid postaje sve zamućeniji, a pacijenti često svoju viziju opisuju kao gledanje kroz maglu, gde su im slike vrlo nejasno prikazane čak i uz upotrebu naočara.
Drugi simptom je osetljivost na svetlost, gde se pacijenti često žale na noćnu vožnju zbog svetala automobila, pogotovo na svetlosni kontrast mrak-osvetljenje. Simptomi su slični kao kod astigmatizma.
Poteškoće se mogu javiti i prilikom čitanja u nešto lošijim uslovima i otežano gledanje televizije. Takođe, menja se i percepcija boja, gde one mogu delovati izbledelo ili žućkasto.
Ukoliko je katarakta uznapredovala, konačno se može videti direktno u oku, kao siva i mutna fleka u samom sočivu oka.
Kataraktu, naročito u svojoj početnoj fazi, pacijent može vrlo često da poistoveti sa postojanjem dioptrije. Početni simptomi su vrlo slični sa greškom u fokusu oka, odnosno dioptrijom, a to je zamagljen vid, s obzirom na to da do samog zamućenja očnog sočiva dolazi kada je katarakta već uznapredovala bolest.
Za preciznu dijagnostiku, svakako je najbolje obratiti se oftalmologu, koji će obaviti detaljan pregled i postaviti terapijsko rešenje.
Ne postoji siguran način da se potpuno smanji rizik od nastanka katarakte, međutim stil života može značajno uticati na zdravlje vaših očiju.
Osim kao modni detalj, obavezno nosite naočare sa bezbednim staklom i UV zaštitom kako biste smanjili direktno izlaganje očiju ultraljubičastim zracima. Produženo izlaganje UV zračenju značajno utiče na oštećenje očnog sočiva, što povećava šanse za pojavu katarakte.
Zdrav način života je sistemska prevencija vašeg celokupnog zdravlja, kao i zdravlja vaših očiju. Zdrava ishrana bogata antioksidansima pomaže u smanjenu rizika od oboljenja oka, tako namirnice koje u sebi zadrže vitamine D, E i C uključite u vaš svakodnevni jelovnik.
Imajte na umu da i ostale bolesti mogu imati veliki uticaj na razvoj katarakte, poput dijabetesa, kao i upotreba određenih lekova poput kortikosteroida, tako da kontrolisanjem eventualnih pridruženih bolesti, smanjujete rizik od stvaranja katarakte.
Prevencija je pola zdravlja, tako da redovne kontrole mogu pomoći u ranom otkrivanju katarakte, što omogućava efikasnu i brzu reakciju, tj. lečenje, kao i sprečavanje daljih oštećenja vida.
Vrlo je važno naglasiti da je u slučaju bilo kakvih zdravstvenih problema poseta lekaru imperativ. Ipak, postoje neke stvari koje možete uvesti u vašu dnevnu rutinu kako biste delovali preventivno.
Osim zdravog načina života, gde je akcenat na ishrani za jačanje vida i unosu vitamina koji blagotvorno deluju na naše zdravlje, kao najbolji vid prevencije katarakte izdvajamo: propolis, limun i mirođiju. Ovo trojstvo može efikasno delovati na zdravlje vaših očiju:
Svakodnevnim ponašanjem možete uticati pozitivno na celokupno zdravlje, pa tako i povećati vitalnost ćelija oka i smanjiti rizik od pojave i progresa katarakte. Ključ je u preventivnom delovanju, međutim ako i dođe do ovog oboljenja, poseta oftalmologu je jedina sigurna opcija za potpuno izlečenje.