Dalekovidost ili dioptrija plus – šta je i da li se može popraviti?

Dalekovidost je jedan od najčešćih problema sa vidom koji vas može zadesiti. Poznata i kao dioptrija plus ili hiperopija, dalekovidost je problem sa kojim se suočava veliki broj ljudi.

U daljem tekstu vam pomažemo kako da reagujete kada prvi put primetite da su vam bliski predmeti zamagljeni. Objasnićemo šta je dalekovidost, kako nastaje, koji su simptomi i kako da povratite jasan vid i fokus na bliske objekte.

Šta je dalekovidost?

Dalekovidost ili hiperopija se definiše kao refraktivna greška oka. To je stanje kada jasnije vidimo udaljene objekte, dok su nam bliski zamagljeni. Ova refrakciona greška se javlja kada je:

• Oko prekratko (anteroposteriorna osa manja od 23mm)
• Nedovoljno zakrivljena rožnjača
• Sočivo previše ravno

Kada dođe do jedne od ovih promena, svetlosni zraci koji ulaze u oko ne fokusiraju se pravilno na mrežnjaču, sloj u zadnjem delu oka gde bi inače slika trebalo da bude jasno formirana.

Umesto na mrežnjači, zraci se sabiraju iza nje. Zbog toga dalekovide osobe udaljene objekte vide relativno jasno, ali im bliski predmeti izgledaju mutno, jer fokus nije tamo gde bi trebalo da bude za jasan vid.

Hiperopija se klasifikuje prema stepenu:

• Niska hiperopija (dioptrija od 0 do +2)
• Prosečna hiperopija (dioptrija između +2 i 6+)
• Teška hiperopija (dioptrija veća od +6)

Oblici dalekovidosti:

• Aksijalna – Najčešći oblik dalekovidosti uzrokovan anteroposteriornom dužinom oka (dužina oka od prednjeg do zadnjeg dela, tj. od rožnjače do mrežnjače). Prekratka očna jabučica ometa pravilno fokusiranje zraka na mrežnjaču.
• Refraktivna dalekovidost je posledica nedovoljne zakrivljenosti rožnjače ili sočiva i dovodi do slabije prelomne moći svetlosti.
• Indeksna nastaje kao posledica promene indeksa prelamanja, tačnije, refraktivne moći sočiva. Najčešće se događa sa starenjem. Sočivo starenjem gubi elastičnost, pa se usled promene njegovih optičkih osobina gubi i sposobnost pravilnog prelamanja svetlosti.
• Afakija je pojava kada je sočivo potpuno uklonjeno, najčešće nakon operacije katarakte, ali može biti i rezultat povrede.
• Dislokacija sočiva – Pomereno sočivo zbog određene traume, bolesti ili urođene anomalije ne može adekvatno da prelama svetlost, što rezultira dalekovidnošću.
• Hiperopija zakrivljenosti je stanje kada rožnjača ili sočivo imaju manju zakrivljenost nego što je normalno.

Dalekovidost se razlikuje i po tome da li je uzrokovana nekim oboljenjem ili je posledica neravnoteže dimenzija i refraktivnih osobina oka.

• Fiziološka dalekovidost je normalna pojava kod dece kada očna jabučica još uvek raste. Kako se očna jabučica produžava, dalekovidost prirodno nestaje. Dešava se da kod nekih ljudi, dalekovidost ostane i u odraslom dobu.
• Patološka dalekovidost je posledica povreda, urođenih anomalija ili bolesti. Abnormalnosti u razvoju oka (problemi sa rožnjačom, sočivom ili mrežnjačom), izazivaju ovu vrstu dalekovidosti.
• Funkcionalna dalekovidost nastaje zbog problema u funkcionisanju očnih mišića. Oni nisu u stanju da dovoljno promene oblik sočiva kako bi fokusirali svetlost na mrežnjaču pri gledanju izbliza.

Šta znači dioptrija u plusu?

Kada oftalmolog dijagnostikuje dalekovidost, pacijentu će biti određena dioptrija u plusu. To znači da mu je potrebna korekcija vida za jasno gledanje bliskih objekata. Pozitivne vrednosti dioptrije su neophodne kako bi se svetlosni zraci pravilno fokusirali na mrežnjaču i omogućili jasan vid izbliza.

Razlika između plus i minus dioptrija

U zavisnosti koja je refraktivna greška oka, utvrđuje se plus ili minus dioptrija za korekciju vida.

Dalekovidost (hiperopija) – Dalekovidost zahteva plus dioptriju koja koriguje vid na blizinu fokusirajući svetlosne zrake bliže mrežnjači umesto iza nje.

Kratkovidost (miopija) –Kod kratkovidosti je neophodna minus dioptrija koja svetlosne zrake fokusira na mrežnjaču umesto ispred nje, čime se poboljšava vid na daljinu.

Koji su simptomi dalekovidosti?

Simptomi uključuju:

• Zamućen vid na blizinu
• Naprezanje očiju
• Glavobolju
• Umorne oči
• Problem sa fokusom
• Čkiljenje prilikom čitanja

Staračka dalekovidost

Kada primetite da svoje novine držite sve dalje i dalje da biste jasno videli tekst, već vas je zadesila staračka dalekovidost ili presbiopija.

Tehničko objašnjenje za ovaj fenomen je da je sočivo majstor prilagođavanja. U zavisnosti od udaljenosti i osvetljenosti, može brzo da modifikuje svoju krivinu kako bi nam omogućio jasan i precizan vid. Ali kada se vremenom umori od napornog rada, ima tendenciju da se zgusne i postane rigidniji. Tako nastaje prezbiopija, tačnije stanje kada oko bolje vidi iz daleka.

Starost je glavni krivac, jer, kako ulazimo u neke godine, rožnjača deblja i postaje manje fleksibilna.

Oko pri rođenju jasno vidi na udaljenosti od 5cm. Ovo se povećava na 10cm kada pređemo 20-u, a može biti i 2m sa 70 godina. Razdoblje oko 40. godine je okvirna granica kada se prezbiopija manifestuje kao hendikep, jer oko više ne vidi jasno 30cm, što je procenjena udaljenost od stranice knjige do oka kada čitamo.

Da bi se nadoknadio ovaj gubitak snage sočiva, postoje dve opcije: naočare ili kontaktna sočiva.

Naočare sa plus dioptrijom pomažu da se ispravi vid za bliske objekte, kao i multifokalna ili bifokalna kontaktna sočiva.

Refraktivne operacije poput LASIK-a, su opcija za prezbiopiju, iako nisu uvek prikladne za sve.

Staračka dalekovidost se ne može izbeći. Ovaj problem sa vidom je povezan sa prirodnim starenjem. Treba znati da se gubitak akomodacije stabilizuje posle 60-e godine. Kada priđemo 70-oj, više nam nisu potrebne korekcije. To ne znači da staračka dalekovidost potpuno nestaje, već se potreba za korekcijom može smanjiti zbog prirodnog slabljenja celokupnog vida.

Važno je napomenuti da se kod starijih osoba mogu pojaviti i drugi problemi sa vidom, poput katarakte ili makularne degeneracije, što zahteva redovne odlaske kod oftalmologa.

Test za dalekovidost

Da bi dijagnostikovao dalekovidost, oftalmolog će obaviti kompletan pregled očiju.

• Snellenova tabela za procenu oštrine vida - Klasična tabela sa slovima ili simbolima različitih veličina. Pacijent gleda u tabelu izdaleka i čita redove slova. Tako se određuje sposobnost gledanja udaljenih objekata.
• Refrakcioni test - Ključni test za merenje dioptrije. Pomoću uređaja (fopter ili refraktometar), koji menja različita sočiva ispred vaših očiju, sami zaključujete koja sočiva pružaju najjasniji vid. Ovako dolazite do tačne dioptrije za naočare ili sočiva.
• Test bliskog vida - Uključuje čitanje sitnog teksta ili gledanje bliskih objekata, obično na udaljenosti od 30–40 cm.
• Retinoskopija - Oftalmolog koristi osvetljavajući uređaj dok pomera sočiva ispred oka kako bi video kako mrežnjača odbija svetlost. Na osnovu refleksije svetlosti, procenjuje se da li je oko dalekovido i koja je dioptrija potrebna.
• Autorefraktor - Ovo je automatski uređaj koji koristi svetlost da izmeri kako svetlosni zraci prolaze kroz oko i fokusiraju se na mrežnjaču. Ovako se dobija preliminarna procena dioptrije koja se kasnije potvrđuje refrakcionim testom.
• Test akomodacije – Ispituje se sposobnost oka da se prilagodi kada gledate na različite udaljenosti. Ovaj test je posebno važan kod osoba sa staračkom dalekovidošću, jer meri koliko dobro sočivo menja oblik pri fokusiranju na bliske objekte.

Da li se plus dioptrija može popraviti?

Plus dioptrija se ne može prirodno popraviti, ali je moguće efikasno je korigovati. Kada se svetlosni zraci pravilno fokusiraju na mrežnjaču, vid postaje jasan i udoban.

Kako izlečiti dalekovidost?

Dalekovidost se ne leči u potpunosti, ali se problemi sa fokusiranjem mogu korigovati različitim metodama.

• Naočare ili kontaktna sočiva sa plus dioptrijom najčešće su rešenje dalekovidosti.
• Refraktivne operacije – LASIK, LASEK ili PRK operacije mogu trajno promeniti zakrivljenost rožnjače kako bi se ispravila dalekovidost.
• Ugradnja intraokularnih sočiva - Kod težih slučajeva dalekovidosti, sočiva mogu biti zamenjena veštačkim.

Redovna kontrola vida je važna kako bi se na vreme ustanovila potreba za korekcijom. Ukoliko primetite simptome dalekovidosti ili želite da proverite svoj vid, to možete učiniti u Optiplazi. Stručni tim oftalmologa pružiće vam sve potrebne informacije i preporuke za korekciju.